Izdavacka kuca Laguna, drpanje itd:“Ne bih rekla da je ovo nebitno…“


Lektorski diletantizam

Ne bih rekla da je ovo nebitno…

„Laguna“ za odmor pisaca „bestselera“ 

Sramota koja se dogodila vezana je za renomiranu Izdavacku Kucu „Laguna“ koja je kupila prava za prevod moj oca, za knjigu Hjuberta Selbija „Poslednje skretanje za Bruklin“ i prakticno je unakazila diletanskom lekturom.
Naime knjiga je, za one koji ne znaju, pisana na americkom slengu i moj otac se dobrano namucio da sve prebaci u nas satrovacki jezik glavnog junaka koji je nepismen i skandalozno se izrazava povezujuci po tri reci u jednu i govoreci nepravilno gramaticki.
Kao da je osetio sta ce se desavati posle njegove smrti moj otac je u pogovoru decidirano napisao:
„Prevodilac je nastojao da prevodi kao sto autor pise (masinskim, teleprinterskim stilom) i uglavnom gramaticki pogresno, sto je jedini nacin za prevodjenje Selbija ( svako ublazavanje „prepravljanje“ i „friziranje“ ovog socnog teksta bilo bi ZLOCIN).A ovaj prevodilac se vec godinama zalaze, za jedan nov prevodilacki senzibilitet kod nas, kojeg apsolutno diktira moderna literatura.Problem mu je bio prenosenje slenga i idioma jedne visoko urbanizovane sredine/Njujork/ i po svemu specificne, u satrovacki jezik i idiom(po Vinaveru- nas „kojne“), druge urbanizovane sredine u razvoju/Beograd i okolina/ a jos veci mu je problem bio naci jedan nas gradski i prigradski jezik, koji ce biti zajednicki imenitelj za tri poslednje generacije Beogradjana, a da pri svemu tome ostane americka gradska sredina.
Prevodilac je, kao i pisac Selbi, izbegavao stavljanje apostrofa-znaka kojim se u americkoj i u nasoj, najcesce kolokvijalnoj, literaturi obelezava da je jedan slog ili samoglasnik ispusten.
Prevodilac je u skracivanju i sazimanju reci i fraza dosledno kopirao Selbija; u njegovom pokusaju da se replike vise ne pisu, odnosno ne citaju na onaj uobicajeni nacin na koji smo navikli; pre svega isticanje i fonetsko translatiranje u pisanju, vec fonetski u citanju ( da se cuje recenica, glasno izgovori, pre nego sto se razume) To je jedan nov, vizuelni jezik, sa auditivnom formom, to su muzicke asocijacije reci, fraza i kolokacija na koje se treba privici.Prevodilac se STROGO drzao Selbijevog originala tako da je gotovo „prepisao“(precrtao)
sve sto nije semantika, tj. sve ono sto je tehnika, naravno ni to nije bilo bukvalo prevodjenje, nego graficko prenosenje u nas kolerat.“
Aleksandar Sasa Petrovic

Da sve ovo moj otac nije naglasio u pogovoru, koji je „Laguna“ objavila ne procitavsi ga, ocigledno, moglo bi da se razume zasto je „lektor“ ispravio sve gramaticke greske i sve spojene reci uredno odvojio, cime je naneo stetu delu i pocinio zlocin, na koji je prevodilac UPOZORIO.

Dakle sarlatansto, dilentantizam, povrsnost, klanovi, polusvet, ja tebi ti meni i ko ce kome ako ne svoj svome, vladaju nasom kulturom.

Jelena Tinska

 na fotografiji Dzon Apdajk i Aleksandar Sasa Petrovic prevodilac dela  PAROVI, BEZI ZEKO BEZI, ZEKA JE BOGAT, BRAZIL…Image

~ od Jelena Tinska na oktobar 29, 2012.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: