Poruka pobednicima 5-og oktobra: “Hvala, nije trebalo!”



Poruka pobednicima 5-og oktobra: “Hvala, nije trebalo!”


Posle 5-og oktobra svi su se zalili na Slobu…na koga sada da se zalimo svi mi kad nas je ova nova Vlast dovela do jos dubljeg dna.Kad nam savetuju da stegnemo kais oni kojima stomaci kipe,a trebalo bi da znaju da se toliko malih obima, nigde ne proizvode.A da im ne kipe stomaci, ne bi se znalo ko je zensko, a ko musko jer niko nema nista sto bi strcalo ispod stomaka.Ovde mislim naravno na muda.Sve lindra do lindre.Pre nego sto predjem na Minimaxove misli osvrnucu se na proteklu godinu.
Napokon su svi na vlasti.Svi oni koji su otpali, osramotili se, pukli, dokazali da su nesposobni, nakrali se, vratili su se.Sad su svi oni u raznim koalicijama.Svi su na sceni za kraj predstave koja se zove “Ej narode kako smo vas zajebali”
I svi imaju glavne uloge.Sporednih vise nema.Jedino je narod napokon ujedinjen.Svi smo postali statisti.Istina, neki su malo napredniji.Oni su statisti sa zadatkom.Toliko su ispraksirani u pusenju I uvlacenju u dupe, da im je reditelj dodelio uloge Statista sa zadatkom.
Oni uspesno prave scenografije za predstave svojih zena, baba, tetaka I ostalih koje su dobile uloge reditelja.Sve je u tim malim porodicnim manufakturama mediokriteta vrsnih pusika bez talenta, mahom iz provincije, bez sarma, bez harizme.Uostalom oni su I nagradjeni, jer je njihova upornost u cilju osvajanja Beograda, zaista dirljiva.
Sto rekao Salijeri, koji je ipak dobro znao da nema pravih vrednosti, a na sve to ga je jos I Bog kaznio, time sto mu je dao svest o sopstvenoj nistavnosti; ”Osrednjaci, sve vam je oprosteno”
Ostali, veci deo naroda, samo statira.Da ih vidi Viktor Igo ubacio bi ih u svoj roman “Jadnici”.
Ali Viktor Igo je umro…a I mi cemo uskoro pocrkati.
Ko prezivi, pricace, kako je to bilo kad su nas primili.Mislim u Evropu.
Srecna vam svima Nova 2012-ta za koju su nam obecali da ce biti ako ne gora, a ono svakako ista kao I ova sto eto odlazi.

Na kraju 2011-me zelim da se setimo Minimaxa I njegovih duhovitisti.Minimax je umro 2005.Ove aforizme, koji slede, je napisao dok smo jos bili Jugoslavija.Sudeci po njima nista se nije promenilo na bolje.

Ne znam da li ce nas Evropa primiti, ali Afrika nas je vec stavila na
listu cekanja.
Godisnjica kosovske bitke bice proslavljena cim se bitka zavrsi.
Rekli smo istorijsko NE. Mozda bismo rekli jos nesto da smo znali strane
jezike.
Otkad su poceli da im dobacuju “Ua, pederi!”, Srp i Cekic se sve redje
vidjaju zajedno.
Cuvajte mi Jugoslaviju! Nagradicu vas pokrajinom.
Da vodja nije ostao bez noge, mozda ne bismo ovoliko copali.
Bratstvo i jedinstvo je nase najvece bogatstvo. Pazite da ga se ne
docepa narod.
Poklanjaju nam kamile. Valjda zato sto je veliki vodja iza sebe
ostavio pustinju.
Mi smo mala i siromasna zemlja: nama su i kraljevi na privremenom
radu u inostranstvu.
Primice nas u Evropsko trziste cim popravimo kantar.
U odnosu na medjuljudske odnose, hrana nam i nije mnogo zatrovana.
Dok su ostali pratili modne trendove, mi smo decenijama nosili jedno
te isto – stafetu.
Narod oseca da ste mu na celu, ali misli da ste komarac.
Kad generalni diktira nesto svojoj sekretarici – da li je to vojna
diktatura?
Da je ziv, Dostojevski bi se opredelio za malu privredu: otvorio bi
fabriku – idiota.
Neki su da menjaju granice… makar po padezima.
Nasa princeza bila je korpulentna: umesto na zrnu graska, morala je da
spava na Brionima.
Poginuo je u osmoj ofanzivi – osvajajuci jednu vilu na Dedinju.
Gladnima je svejedno da li gladuju u jednopartijskom ili visepartijskom
sistemu.
Jugosloveni su drvo zivota upotrebili za potpalu.
Menjam vlast za hleb. Sifra “Radnicka klasa”.
Unistene su sve sume da bi se izradio dovoljan broj ramova za
fotografije onih koji su prvi otisli u sumu.
Otkako gladuju, Srbi su siti svega.
Spomenik mu je mali, ali mu je postolje uslo u Ginisovu knjigu rekorda.
Ovoliki neuspesi… Pa, to jos nikome nije uspelo!
Ono sto nam nisu mogli Hitler i Staljin, postigli smo sami.
Narod je dostojno oplakao svog vodju: suzavac je ispunio ocekivanja.
Idejno smo potkovani, a od srece – njistimo.
Mi imamo hleb, oni imaju noz. Neko pominje ujedinjenje…
Vise se ne smatram Srbinom. A ni manje.
Bliski istok nam je, na zalost, sve blizi.
Srbi zele da zive u jednoj drzavi. Svedskoj, recimo.
Razvili smo jedra. Jos samo da nabavimo brod i more.
U pocetku bese Tito, a na kraju – Titanik.
Nasa zemlja sve vise lici na zajednicu. Prvobitnu.
Kad novinari strajkuju, nema ko da objavi rat.
Gledam sta se radi oko mene. Nista se ne radi.
Evropo, ne mozes ti toliko da se ujedinis koliko mi mozemo da se
razjedinimo.
Mozda bi neki prodali zemlju. Ali, ko ce ovo da kupi…
Cuvaj se zemlje u kojoj snajperisti najbolje vide!
Ne daj se, generacijo… besplatno!
Davali su mu 40 dana. Nije hteo ni da cuje ispod 50…
Neki su za upotrebu sile – milom ili silom.
Pod Turcima 500 i pod komunistima 50 godina. Sta je bilo teze?
Pesma nas je odrzala, a popevka – otcepila.
Bili smo zemlja cuda: sad smo cudo.
Da li ce se i posle treceg svetskog rata govoriti “treca sreca”?
Sreca je sresti odzacara, narocito ako je krenuo da gasi komsijinu kucu.
Srbi su najbogatiji narod na svetu: niko nema toliko neprijatelja.
U pravu ste, mada bi logicnije bilo da ste u zatvoru.
Ide mi radni staz: sve ostalo mi stoji.
Svedski sto, poljski krevet, francuski kljuc i jugoslovenska inflacija.
“Jugo” parkiran na Slaviji – to je sve sto je ostalo od Jugoslavije.
Nekad smo bili braca. Sad nema psovke u kojoj jedni drugima ne pominjemo
sestru.
Nije tragicno sto smo u blatu do guse, vec sto smo iskaljali nove opanke.
Slepo smo ga sledili. Kad smo otvorili oci – sledili smo se.
Coveku su bile potrebne noge sve dok nije izmisljen daljinski upravljac.
Cetrdeset godina morali smo da cutimo. To se zavrsilo – minutom cutanja.
Ako je predratna Jugoslavija bila trula, onda je ova – trula-la.
Nije istina da mi radimo jedni protiv drugih: mi smo lenstine.
Jugoslavija ce uvek postojati. Narocito kao ideja.
Vise se ne svadjamo: niko ni sa kim ne govori.
Vidimo mi da je to prst sudbine. Videli bismo jos bolje da nam ga niste
gurnuli u oko.
Bratoubilacki rat ne dolazi u obzir. Nismo vise braca.
Ziveo veliki vodja! Ziveo kako je hteo…
Dilema: da li da obijem banku ili da osnujem stranku?!
Vec godinama nisam video prosjaka. U modi je otimanje.
Proleteri svih zemalja – izvinite. Vas Marks.
Mi smo otvorena zemlja: nama su i lopovi na slobodi.
Ne, nije to grupni seks: to je nase kolektivno PREDSEDNISTVO.
Jugoslovenu je lakse da sastavi vladu nego kraj s krajem.
Nekada su bila moderna zatvaranja po regionima i podrucjima. Sada se
koriste i zatvori.
Cim nabavimo stake, izaci cemo na svetsku pozornicu.
Bio je zaduzen za cistke, ali je otpusten jer su mu pronasli visak
od 150 ljudi.
Istina je obicno na sredini, gde je najdublja voda.
Svaki narod ima vodju kakvog je zasluzio. Sta li smo mi bogu zgresili?
Ko tebe hlebom, ti njega kruhom.
Da li je osim narodnih heroja i cetnika jos neko ucestvovao u ratu?
Snezana sa sedam patuljaka. Na drugom mestu je Jugoslavija sa sest.
U kapitalizmu radnika izrabljuju, a socijalizam mu omogucava da nabavi
prosjacki stap po zelji.
Svi nas uzimaju za primer. Niko nas ne uzima ozbiljno.
Ne daju nam olimpijske igre. Znaju da im vise ne bismo vratili.
On je umro, a njegove ideje zive… od socijalne pomoci.
Klasni neprijatelj nam je – prvoklasan.
U zemlji u kojoj nadvlada zivotinjski nagon bajke postaju basne.
Mnogo je zabrljao: ne gine mu zatvor ili – neka ambasada.
Pre nego sto je primio stafetu, rekao je: “Znam za jadac!”
Bili smo pet vekova pod Turcima. Pitajte ih kako su preziveli.
Na zapadu dobru decu vode u Diznilend, a nevaljalu u – socijalizam.
Pomeni me u molitvama, a mozes i u testamentu.
Pocecu da strajkujem cim nadjem posao.
Zanemeli smo od srece kad su nam dali slobodu govora.
San svake partije je da bude majstorica.
Dajem casove iz policijskih casova.
Ni dzemper ne voli kad se para, a kamoli Jugoslavija.
Da nije Srbije, Carli Caplin bi bio najsmesniji u XX veku.
Ne mrze bas svi vlast. Znam jednog ministra.
Pravi ljudi na prava mesta. Ali, gde naci tolike zatvore?!
Prvi maj se slavi dva dana: prvog dana slave oni koji imaju, a drugog-
oni koji nemaju posao.
Secam te se dragi Mico I nedostajes mi.Od kad te nema svi provincijalci su ubedjeni da su tvoji naslednici.Reci Bogu da ih stavi na pravo mesto.

Secam te se dragi Mico I nedostajes mi.Od kad te nema svi provincijalci su ubedjeni da su tvoji naslednici.Reci Bogu da ih stavi na pravo mesto.

~ od Jelena Tinska na decembar 28, 2011.

 
%d bloggers like this: